Autor: Mi­ro­slav La­zan­ski


Oče­ki­va­lo se da će za­vr­šet­kom Hlad­nog ra­ta SAD za­po­če­ti du­go­roč­nu ra­ci­o­na­li­za­ci­ju sna­ga i za­da­ta­ka u ino­stran­stvu. Jer, Hlad­ni rat je bio pe­ri­od kri­ze ko­ji je zah­ti­je­vao po­seb­ne mje­re, nje­go­vim okon­ča­njem do­go­di­la se su­štin­ska pro­mje­na u ge­o­po­li­ti­ci ko­ja je za­slu­ži­va­la ozbi­ljan od­go­vor.
Ame­ri­ka ni­je da­la taj od­go­vor za­to što je po­vla­če­nje sa za­da­ta­ka i po­zi­ci­ja mo­ći ne­što što je pro­tiv bi­ro­krat­skih i po­slov­nih in­te­re­sa ame­rič­ke spolj­no­po­li­tič­ke za­jed­ni­ce. Ra­tom u Per­sij­skom za­li­vu 1991. lan­si­ran je no­vi ame­rič­ki glo­ba­li­zam.
Ra­ci­o­na­li­za­ci­ja i od­bra­na ame­rič­kog glo­bal­nog pri­su­stva od ve­li­kog je zna­ča­ja za tvor­ce ame­rič­ke po­li­ti­ke, ko­ji uvi­jek na­gla­ša­va­ju da se „ame­rič­kom na­ro­du i nje­go­vim iza­bra­nim pred­stav­ni­ci­ma mo­ra ob­ja­sni­ti da spolj­na po­li­ti­ka vođ­stva i an­ga­žo­va­nja je­ste naj­bo­lje ula­ga­nje u bez­bjed­nost, slo­bo­du i pro­spe­ri­tet”. Ka­ko je svo­je­vre­me­no re­kla Ma­dlen Ol­brajt: „Po­sao ni­ka­da ni­je za­vr­šen.“
U pro­šlo­sti, Hlad­ni rat je ame­rič­koj po­li­ti­ci da­vao fo­kus i di­sci­pli­nu. Po­sto­ja­li su ra­zum­ni stra­te­gij­ski ar­gu­men­ti za glo­bal­no ras­po­re­đi­va­nje nje­nih sna­ga. Ras­pad So­vjet­skog Sa­ve­za i Var­šav­skog ugo­vo­ra SAD su ge­o­po­li­tič­ki is­ko­ri­sti­le ši­re­ći NA­TO do ru­skih gra­ni­ca. Agre­si­ja NA­TO-a na SR Ju­go­sla­vi­ju 1999. ko­nač­no je pro­bu­di­la Mo­skvu iz stra­te­ške le­tar­gi­je.
Vla­di­mir Pu­tin se po­ja­vio da Ru­si­ji vra­ti na­ci­o­nal­no i dr­žav­no do­sto­jan­stvo. Na­rav­no, sve je ovo ma­nje-vi­še, po­zna­to. No­vi ame­rič­ki pred­sjed­nik Do­nald Tramp obe­ća­vao je u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji bo­lje od­no­se s Ru­si­jom, za Pu­ti­na je imao ri­je­či po­što­va­nja, pa i po­hva­le.
Svi­jet je oče­ki­vao da je na po­mo­lu no­vi „de­tant“ i da smo se ko­nač­no uda­lji­li od opa­sno­sti od nu­kle­ar­nog ra­ta. I pri­je ne­go što je Tramp iza­bran na ovim sam stra­ni­ca­ma tvr­dio da od do­brih od­no­sa Va­šing­to­na i Mo­skve ne­ma ni­šta ako SAD na­sta­ve iz­grad­nju an­ti­ra­ket­nog „šti­ta“ u Ru­mu­ni­ji i Polj­skoj.
Tramp je do­bio iz­bo­re, oku­pio oko se­be eki­pu pen­zi­o­ni­sa­nih ge­ne­ra­la i u od­no­su na Ru­si­ju ni­je ni­šta ma­nje ra­to­bo­ran od pret­hod­nih sta­na­ra Bi­je­le ku­će. Šta­vi­še, Pen­ta­gon je pr­vi put u isto­ri­ji do­bio pra­vo da sa­mo­stal­no kre­ne u rat, i bez do­zvo­le Kon­gre­sa, što se u pro­šlo­sti i de­ša­va­lo, ali sa­da i bez do­zvo­le Bi­je­le ku­će, što se do sa­da ni­ka­da ni­je do­go­di­lo. Ovo je ozbilj­no pi­ta­nje za Bi­je­lu ku­ću, jer to zna­či da je ame­rič­ka po­li­ti­ka tre­nut­no van kon­tro­le.
Nje­ni su ci­lje­vi za­ma­glje­ni, a kom­petencije degradirane iz­mi­šlje­nim pri­jet­nja­ma. Tramp ne kon­tro­li­še Kon­gres, ne­ma ta­mo sko­ro ni­ka­kav uti­caj, ali ne kon­tro­li­še ni sop­stve­nu stran­ku.
Po­ku­ša­va da odo­bro­vo­lji i pri­do­bi­je Pen­ta­gon po­ve­ća­va­ju­ći mu bu­džet za ci­je­lih de­set od­sto, ali je u ozbilj­nom su­ko­bu sa oba­vje­štaj­nom za­jed­ni­com. Is­tra­ge oko na­vod­nih ve­za nje­go­vih sa­rad­ni­ka s Ru­si­ma sta­vlja­ju ga u de­fan­ziv­nu po­zi­ci­ju u ko­joj se na­zi­ru kon­tu­re mo­gu­ćeg im­pič­men­ta.
O voj­nim pi­ta­nji­ma Tramp, na­rav­no, ma­lo šta zna. Po­ka­zao je to i u pr­vom te­le­fon­skom raz­go­vo­ru s Pu­ti­nom, ka­da je mo­rao da uzme pa­u­zu da bi se ras­pi­tao o de­ta­lji­ma spo­ra­zu­ma START-2 i START-3. On to i ne mo­ra da zna, ali je pro­blem što su voj­ni sa­vjet­ni­ci i ge­ne­ra­li oko nje­ga vi­še pod pri­ti­skom isto­ri­je ne­go što su za­go­vor­ni­ci pro­mje­na.
Voj­ni esta­bli­šment na­sto­ji da odr­ži u ame­rič­koj jav­no­sti uvje­re­nje u pre­tje­ra­no vi­sok ni­vo stra­te­ške nu­kle­ar­ne, pa i kon­ven­ci­o­nal­ne pri­jet­nje ko­ja do­la­zi iz Ru­si­je. Na­i­me, Za­pad je go­di­na­ma, u vri­je­me Hlad­nog ra­ta, na­mjer­no pre­u­ve­li­ča­vao so­vjet­sku voj­nu moć i na te­me­lju ta­kvih pro­cje­na gra­dio svo­je voj­ne bu­dže­te.
Do 1991. go­di­ne za Za­pad je bez­bjed­nost zna­či­la spri­je­či­ti rat, za Is­tok ka­ko vo­di­ti rat, a pri to­me ne ri­zi­ko­va­ti vla­sti­to uni­šte­nje. Sa­da se to pro­mi­je­ni­lo. Ako ame­rič­ki po­li­ti­ča­ri sma­tra­ju da je vi­ta­lni bez­bjed­no­sni in­te­res SAD ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO, on­da je to sa­mo još je­dan do­kaz da je sva­ki ame­rič­ki pred­sjed­nik po­slije Dru­gog svjet­skog ra­ta ob­ma­nuo ame­rič­ki na­rod oko su­štin­skih pi­ta­nja spolj­ne i voj­ne po­li­ti­ke.
Što i ni­je bi­lo te­ško, jer sa­mo pet od­sto Ame­ri­ka­na­ca pra­ti di­plo­mat­ska zbi­va­nja u svi­je­tu. Rat u Bo­sni pra­ti­lo je u ame­rič­kim me­di­ji­ma oko 15 od­sto Ame­ri­ka­na­ca. Za­mje­nik ko­man­dan­ta ame­rič­ke Stra­te­ške ko­man­de vi­ce­ad­mi­ral Čarls Ri­čard iz­ja­vio je da je kon­fron­ta­ci­ja iz­me­đu SAD i Ru­si­je naj­sna­žni­ja u po­sled­njih 15 go­di­na. Pen­ta­gon ša­lje još jed­nu oklop­nu di­vi­zi­ju u Evro­pu, ge­ne­ral Kur­tis Ska­pa­ro­ti, vr­hov­ni ko­man­dant NA­TO, ka­že da je „60.000 ame­rič­kih voj­ni­ka u Evro­pi ma­lo“.
Za­mje­nik na­čel­ni­ka Glav­ne ope­ra­tiv­ne upra­ve Ge­ne­ral­šta­ba ru­skih oru­ža­nih sna­ga ge­ne­ral Vik­tor Po­zni­hir upo­zo­ra­va da će ame­rič­ki an­ti­ra­ket­ni štit u Polj­skoj i u Ru­mu­ni­ji obe­smi­sli­ti ru­ske in­ter­kon­ti­nen­tal­ne ra­ke­te, jer će mo­ći da ih oba­ra od­mah po lan­si­ra­nju, pri­je ne­go do­đe do raz­dva­ja­nja bo­je­vih blo­ko­va, da će SAD do 2022. go­di­ne ima­ti vi­še od 1.000 an­ti­ra­ket­nih pro­jek­ti­la na kop­nu i na bro­do­vi­ma na Bal­ti­ku i u Cr­nom mo­ru i da je sve to opa­sna pri­jet­nja za Ru­si­ju.
Do­nald Tramp je naj­vje­ro­vat­ni­je od­u­stao od po­li­ti­ke de­tan­ta s Ru­si­jom. Ili je ne­mo­ćan, ili je ble­fi­rao pri­je iz­bo­ra. Pu­ti­nu sa­da osta­je da pro­ci­je­ni ko­li­ko Ru­si­ja mo­že još da če­ka da Tramp is­pu­ni pred­iz­bor­na obe­ća­nja. Ni­sam u tom po­gle­du op­ti­mi­sta.
wwwi­skra.co